Kompleks Međunarodnog centra UN (UNO-City) u bečkom okrugu Donauštat, izgrađen pre 47 godina u Ulici Vagramer, suočava se sa sve učestalijim kvarovima i potrebom za obimnom rekonstrukcijom, ali višegodišnji pregovori o obezbeđivanju sredstava i dalje tapkaju u mestu.
Kako prenosi ORF Beč, za predstojeće radove neophodno je oko 330 miliona evra. Predviđeni projekat obuhvata temeljnu modernizaciju kancelarijskog prostora, konferencijskih sala, ravnih krovnih konstrukcija, kao i celokupnog sistema za grejanje i klimatizaciju.
Sporazum izostao i pored višegodišnjih razgovora
U pregovorima o načinu finansiranja učestvuju Republika Austrija i četiri ključne agencije Ujedinjenih nacija sa sedištem u Beču – IAEA, UNOV, UNIDO i CTBTO. Međutim, uprkos pregovorima koji traju godinama, konačan dogovor još nije na pomolu.
Iz Ministarstva spoljnih poslova Austrije poručuju da će se redovni razgovori u cilju pronalaska zajedničkog interesa nastaviti, dok iz Ministarstva ekonomskih poslova nema nikakvih naznaka o brzom rešenju problema. Iz Ministarstva finansija navode da sveobuhvatna renovacija uopšte nije bila predmet nedavnih budžetskih pregovora za dvogodišnji period 2027/28. Neuspeh dosadašnjih pregovora potvrdile su i vlasti Grada Beča, dok su predstavnici UN u Beču odbili da daju komentar o tekućim razgovorima.
Specifičnost vlasništva i opasnost od rastućih troškova
Za razliku od sedišta UN u Njujorku ili Ženevi, bečki kompleks nije u vlasništvu ove međunarodne organizacije, već pripada Republici Austriji. Četiri vodeće agencije zakupljuju ove prepoznatljive objekte u obliku slova Y iz 1970-ih godina po simboličnoj ceni manjoj od jednog evra godišnje.
Za tekuće održavanje i rutinske popravke već postoji definisan model po kom Austrija i agencije UN uglavnom dele troškove u razmeri 50:50, ali je taj izdatak ograničen na najviše šest miliona evra godišnje. Predstojeći obimni radovi daleko prevazilaze te okvire.
Naredne faze renoviranja biće drastično skuplje. Planirana druga i treća faza procenjene su na približno 330 miliona evra, što je skoro deset puta viši iznos u odnosu na prvu fazu. Ogovaranje početka radova preti da dodatno uveća ukupne troškove rekonstrukcije i stvori rizik od izbijanja novih oštećenja na kompleksu.
