Rasprava o održivosti austrijskog penzionog sistema prerasla je u žestok sukob generacija i političkih opcija, nakon što je objavljena analiza posledica predloga guvernera Tirola Antona Matlea (Anton Mattle).
Prema analizi Instituta Momentum, kada bi uslov za odlazak u penziju bio obaveznih 45 godina osiguranja, čak dve trećine građana koji su otišli u penziju u protekloj godini ne bi ispunile taj kriterijum. Konkretno, 44.037 ljudi u 2025. godini – među kojima je 19.620 muškaraca i 24.417 žena – ne bi moglo da ode u zasluženu penziju po planu, već bi moralo da nastavi da radi.
Pravilo od 45 godina staža najteže bi pogodilo žene
Pojedinosti ove analize pokazuju da bi promena pravila imala drastično teže posledice po žene nego po muškarce na tržištu rada. Dok bi 46 odsto muškaraca uspelo da sakupi traženih 45 godina osiguranja, kod žena je situacija dramatična – svega 18 procenata penzionerki ispunjava ovaj uslov. Čak 82 odsto žena moralo bi dodatno da radi, pri čemu bi skoro trećini ženske populacije nedostajalo najmanje 11 godina staža, a za 12 procenata žena bi bilo potrebno i više od dve decenije dodatnog rada.
Ekonomista Instituta Momentum Nikolas Princ (Nicolas Prinz) ocenio je ovaj predlog kao povećanje starosne granice za penzionisanje “na mala vrata”, naglašavajući da je radni vek do 85. godine života apsolutno utopijski. Stručnjaci i predsednica Radničke komore Renate Anderl upozoravaju da stariji radnici već imaju najvišu stopu nezaposlenosti, te da bi bez prilagođavanja radnih mesta ovaj uslov samo stvorio novu armiju dugotrajno nezaposlenih lica umesto duže zaposlenosti.
Oštar sukob mladih privrednika i udruženja penzionera
Paralelno sa ovom analizom, organizacije Mlada industrija i Mlada privreda ušle su u otvoreni rat rečima sa Udruženjem penzionera povodom takozvanog “Dana prekoračenja penzija” (Pension Overshoot Day). Mladi privrednici navode da doprinosi zaposlenih ove godine pokrivaju svega 222 od ukupno 365 dana penzionih rashoda, te da razlika od oko 34 milijarde evra mora da se pokriva iz budžeta, čime se novac oduzima od obrazovanja, digitalizacije i vrtića.
Predsednica Udruženja penzionera Birgit Gerstorfer oštro je odbacila ove računice kao neodgovorno huškanje mladih protiv starijih. Ona je objasnila da pomenuti iznos od 34 milijarde evra obuhvata i penzije državnih službenika, kao i zakonski predviđena davanja za podizanje dece i borbu protiv siromaštva. Penzioneri poručuju da se dugoročna stabilnost sistema ne sme tražiti u dužim radnim godinama, već u oporezivanju velikih imovina, nasledstva i dobiti od veštačke inteligencije.
