Dugotrajna suša i visoke letnje temperature ostavile su teške posledice na vodotokove i jezera u Donjoj Austriji, gde je zbog niskog vodostaja i vrućina došlo do drastičnog pada nivoa kiseonika u vodi, prenose lokalni mediji.
Iako je zahlađenje donelo blago poboljšanje stanja, količina vode u rečnim koritima i dalje je izuzetno niska. Generalni direktor Ribarskog udruženja Donje Austrije Gregor Gravogl izjavio je za „ORF NÖ“ da je neophodan značajno veći priliv vodenih masa kako bi se kompenzovali negativni efekti letnjeg perioda.
Rizici po podzemne vode, poljoprivredu i riblji fond
Prema procenama Ribarskog udruženja, za stabilizaciju prilika potrebno je najmanje dve sedmice umerene i kontinuirane kiše. Stručnjaci upozoravaju da nagle i obilne padavine ne bi rešile problem jer isušeno zemljište ne može odjednom da apsorbuje veliku količinu vode, pa se u narednim mesecima očekuju stabilnije padavine i zima bogata snegom.
Izostanak padavina mogao bi da izazove dalekosežne posledice. Gravogl upozorava na opasnost od pada nivoa podzemnih voda, što bi ugrozilo stabilnost vodosnabdevanja i navodnjavanje poljoprivrednih useva, naglašavajući da je reč o problemu koji se tiče celokupne zajednice, a ne samo ribarstva.
Pored toga, suša direktno ugrožava i rečni ekosistem. Deficit vode posebno negativno utiče na mlađ, što dugoročno vodi do smanjenja celokupne populacije riba u lokalnim vodama.
Obnova rečnih obala kao ključ odbrane od ekstrema
Kao jedno od rešenja za ublažavanje posledica suša i poplava navode se mere ekološke obnove i renaturalizacije vodotokova. Gravogl objašnjava da je rečnim tokovima neophodan prostor, te da se obnovom obala, obezbeđivanjem hlada i vraćanjem prirodnog okruženja direktno štite rečna staništa.
U cilju realizacije ovih ekoloških projekata, Ribarsko udruženje Donje Austrije izdvojilo je ove godine milion evra, a isti iznos biće opredijeljen i za narednu godinu.
