Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov najavila je da će do 2030. godine u 17 lokalnih samouprava širom Srbije biti izgrađena moderna postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. U okviru ambicioznog plana “Srbija 2030”, kao apsolutni prioritet postavljeni su projekti koji se tiču zaštite vodenih resursa i izgradnje nove vodovodne mreže. Cilj je da se kroz ova postrojenja akumulira više od 60 miliona kubika vode, dok će čak 27 lokalnih samouprava do kraja decenije dobiti potpuno izgrađenu kanalizacionu mrežu.
Ministarka je gostujući na televiziji “Prva” istakla da je obezbeđivanje pijaće vode i smanjivanje gubitaka u mreži “prioritet nad prioritetima”. Ovakva strategija, koju je ranije najavio i predsednik države, prati i plan po kojem će Srbija do 2030. godine raspolagati sa osam moderno opremljenih regionalnih centara za upravljanje otpadom.
Investicije u Bistricu i spasavanje srpskih jezera
Kada je reč o unapređenju kvaliteta i bezbednosti vode, Pavkov naglašava da Srbija već primenjuje strateška rešenja koja prave ozbiljne iskorake. Poseban ponos svih građana biće reverzibilna hidroelektrana Bistrica, koja predstavlja ključni stub hidroenergetske stabilnosti zemlje. Pored toga, država aktivno investira u potporne zidove u opštinama Knjaževac i Prijepolje.
Ovi građevinski zahvati su neophodni kako bi se sprečili odroni i erozija zemljišta, ali i da bi se onemogućilo da usled visokih vodostaja otpad završi u rečnim tokovima. Istovremeno, po prvi put se u Srbiji kreće sa ozbiljnom revitalizacijom i resanacijom prirodnih jezera, među kojima su trenutno u fokusu Aleksandrovačko jezero u Vranju i Veliki Zaton kod Majdanpeka.
Vazduh u fokusu: Odsumporavanje u TENT B i novi zakoni
Značajni rezultati očekuju se i u oblasti kvaliteta vazduha, naročito nakon završetka radova na sistemu za odsumporavanje dimnih gasova u termoelektrani “Nikola Tesla B” u Obrenovcu. Ministarka objašnjava da je tamo implementiran najsavremeniji evropski sistem, koji će smaniti emisiju sumpor-dioksida i praškastih materija za više od 30 odsto. Prvi pravi efekti ovog ulaganja biće vidljivi već tokom nastupajuće grejne sezone.
Srbija se takođe pozicionirala kao lider u regionu Zapadnog Balkana uvođenjem sistema za praćenje emisije gasova sa efektom staklene bašte. Već je pripremljeno preko 90 dozvola za operatere, što je direktna priprema za uvođenje evropskog sistema oporezivanja ugljenika. U toku je i izrada nacrta novog zakona o klimatskim promenama, koji će privrednicima omogućiti dobijanje podsticaja za “ozelenjavanje” poslovanja kako bi ostali konkurentni na tržištu Evropske unije.
Promena navika: Subvencije za zamenu kućnih ložišta
Država planira da do 2030. godine zameni ukupno 400 kotlova u javnim ustanovama, od čega je polovina već uspešno realizovana. Ministarka Pavkov ipak napominje da je podrška građana, kao ključnih saveznika, presudna u ovom procesu. Iako vlada veliko interesovanje za zamenu individualnih ložišta, svest o ekološkim energentima još uvek nije na zadovoljavajućem nivou.
Pavkov zaključuje da je mnogim ljudima teško da izađu iz sopstvene zone komfora i promene stare navike. Upravo zbog toga, zadatak resornog ministarstva je da građanima približi prednosti novih tehnologija. To se ne radi samo kroz direktne finansijske podsticaje i subvencije, već i kroz edukaciju o tome šta je zaista održivo i neophodno za zdraviju budućnost svih generacija.
