Slobodarska partija Austrije (FPÖ) zatražila je od federalnih vlasti detaljne podatke o napadima na zaposlene u Austrijskim federalnim železnicama (ÖBB), reagujući na zvanične podatke koji pokazuju porast nasilja.
Prema odgovoru ministra infrastrukture Petera Hankea na prethodno poslaničko pitanje, u periodu od 2020. do 2025. godine evidentirana su ukupno 1.834 napada na osoblje železnice, pri čemu je 459 slučajeva završeno povredama, dok je skoro polovina napadnutih radnika obezbeđenja pretrpela telesne povrede.
Zahtevi upućeni ministarstvima i pitanja o počiniocima
Generalni sekretar i portparol FPÖ-a za saobraćaj Kristijan Hafeneker uputio je dve nove parlamentarne istrage. Prva je adresirana na ministra unutrašnjih poslova Gerharda Karnera i odnosi se na strukturu osumnjičenih za krivična dela, pretnje i prinude na železničkim objektima i u prevozu. FPÖ traži da se podaci razvrstaju po godinama, državljanstvu i statusu prebivališta osumnjičenih, kao i da se obelodani koliko je postupaka deportacije pokrenuto i stvarno sprovedeno nakon pravosnažnih presuda.
Hafeneker je takođe uputio kritike ministru Hankeu, navodeći da je u prethodnim odgovorima ignorisao pitanja o formiranju namenskes železničke policije, nabavci zaštitnih prsluka otpornih na ubode nožem i dodeli naknada za opasnost radnicima.
Regionalni uticaj i kritika Donje Austrije
Inicijativu je podržao i zamenik guvernera Donje Pokrajine i predsednik pokrajinskog FPÖ-a Udo Landbauer, istakavši da je ta država izuzetno zavisna od železničkog saobraćaja poput Južne, Zapadne, Severne i pruge Franc Jozef. Landbauer zahteva objavljivanje godišnjih statistika razvrstanih po pokrajinama i stanicama, kako bi se precizno utvrdile lokacije sa najvećim bezbednosnim rizikom.
On je oštro kritikovao sporost savezne vlade u uvođenju zaštitne opreme za konduktere i osoblje u vozovima, upoređujući to sa merama koje su već preduzete u Donjoj Austriji, poput investicija u stanice, strožih policijskih ovlašćenja na železničkim čvorištima i novih pravila za naknade. Landbauer je zaključio da izostanak ovih podataka predstavlja skrivanje činjenica o počiniocima i ugrožavanje bezbednosti putnika i radnika.
