Nedavno stupanje na snagu novih pravila o minimalnoj socijalnoj pomoći u Beču dovelo je do značajnog smanjenja prihoda za domaćinstva u stanju socijalne potrebe. Među pogođenima je i pedesetpetogodišnja Klaudija S. iz bečke četvrti Debling, koja kod kuće brine o svom tridesetogodišnjem sinu Dustinu, osobi sa višestrukim i teškim invaliditetom.
Zbog novih propisa, njih dvoje se više ne tretiraju kao dva zasebna domaćinstva koja primaju socijalnu pomoć, već kao jedno. Umesto ranijih oko 1.200 evra minimalne pomoći po osobi, majka i sin sada dobijaju po 860 evra, što predstavlja ukupan mesečni gubitak od 680 evra za njihovo zajedničko domaćinstvo. Klaudija S. je ovaj potez vlasti nazvala skandaloznim, ističući da su porodice praktično kažnjene zbog odluke da neguju punoletno dete kod kuće.
Zahtevna nega i finansijski pritisak
Njen sin Dustin ima dijagnozu autizma od pete godine, boluje od epilepsije, spazama, tremora, neurogenih problema, poremecaja bešike i ima stomu, zbog čega je klasifikovan kao osoba kojoj je potreban 5. nivo nege. Pre deset godina je mogao da hoda, dok je danas vezan za invalidska kolica i trajno je nesposoban za samostalan život. Klaudija S., koja ima još dvoje odrasle dece, ranije je radila skraćeno vreme, ali je zbog porodičnih obaveza morala da napusti posao. Dustin četiri dana nedeljno provodi pre podne u vrtiću, dok ostatak dana zahteva strogu i mirnu rutinu kod kuće, pa smeštaj u dom za negu za majku nije opcija.
Pored umanjene minimalne pomoći, prihode ovog domaćinstva, koje živi u opštinskom stanu, čine još i povećani porodični dodatak i oko 1.200 evra dodatka za Dustinovu negu. Prema rečima Klaudije S., smanjenje socijalne pomoći direktno ugrožava njihovu egzistenciju, jer samo zakup stana iznosi 670 evra, dok dnevni program košta oko 600 evra. Uz troškove daljinskog grejanja, struje, lekova i medicinske opreme, prihodi više nisu dovoljni, zbog čega je primorana da bira koje će račune platiti.
Udruženja traže hitnu reformu zakona
Ovakve izmene propisa i pooštravanje sankcija naišli su na oštru reakciju stručne javnosti i humanitarnih organizacija. Udruženje za zaštitu odraslih “VertretungsNetz”, zamenica zagovornika za osobe sa invaliditetom Elke Niderl, kao i udruženje “Lichterkette”, javno su kritikovali nove mere u saveznim državama i ocenili da se porodice sa decom sa invaliditetom potiskuju na marginu društva.
Ove organizacije zahtevaju hitnu reformu osnovnog zakona o socijalnoj pomoći, koja bi podrazumevala veća davanja i veći dozvoljeni imovinski cenzus. Ključni zahtevi usmereni su na to da se povećani porodični dodatak, kao i druga novčana ili naturalna davanja namenjena pokrivanju specifičnih potreba osoba sa invaliditetom, više ne računaju kao prihod i samim tim ne odbijaju od socijalne pomoći. Udruženja takođe insistiraju da se osobe sa invaliditetom, u svrhu ostvarivanja socijalnih prava, uvek tretiraju kao posebna i zasebna jedinica domaćinstva, bez obzira na to što žive sa rođacima ili članovima porodice.
