Zdravstveni sistem u Beču i dalje se nalazi pod snažnim pritiskom, a obim posla u slučajevima sa ozbiljnim problemima raste, upozorio je bečki zaštitnik pacijenata Gerhard Jelinek. Predstavljajući izveštaj o radu Bečkog ombudsmana za negu i pacijente (WPPA) za 2025. godinu, Jelinek je ukazao na alarmantan trend: pacijentima koji odluče da podnesu žalbu kancelariji za zaštitu prava pacijenata sve češće se uskraćuje dalje lečenje.
Tokom 2025. godine ova institucija je zabeležila oko 8.700 kontakata, što predstavlja blagi pad u odnosu na prethodnu godinu kada ih je bilo blizu 9.000. Međutim, broj otvorenih predmeta je u porastu jer su telefonski upiti ređi, ali su problemi sa kojima se građani suočavaju znatno teži, a ovaj trend se prenosi i na 2026. godinu.
Lekarske greške čine oko deset odsto svih prijavljenih slučajeva, mada je kancelarija uspela da zvanično dokaže propust samo u manjem delu njih. Kroz rad WPPA-a obezbeđena je odšteta od ukupno oko tri miliona evra za 100 do 120 oštećenih građana, sa pojedinačnim isplatama koje su dosezale i do 50.000 evra, realizovanih preko osiguravajućih kuća ili namenskog fonda. Jelinek je pritom naglasio da naplata potraživanja od osiguranja postaje sve komplikovanija.
Slom solidarnog sistema i liste čekanja od dve godine
Ključni deficit lociran je u vanbolničkom sektoru gde hronično nedostaje lekara opšte prakse i specijalista koji imaju ugovor sa državnim osiguranjem. Zbog predugih lista čekanja pacijenti su prinuđeni da plaćaju skupe privatne preglede, što prema Jelinekovoj oceni urušava koncept zdravstva zasnovanog na solidarnosti. Pacijenti iz svog džepa pokrivaju većinu troškova jer Austrijski fond za zdravstveno osiguranje (ÖGK) refundira tek 80 odsto standardne tarife, čime samo socijalno osiguranje troši manje nego kada lečenje ide redovnim putem.
Pacijenti u Beču suočavaju se sa ekstremnim čekanjem na operativne zahvate. Posebno drastična situacija je na odeljenjima za uho, grlo i nos (ORL), gde se na termin čeka između jedne i dve godine, što pogađa i najmlađe. Slični problemi sa čekanjem zabeleženi su na urologiji, oftalmologiji i ortopediji.
Kancelariji su stigle i prijave koje se odnose na onkološke pacijente. Zabeleženi su površni pregledi zbog kojih maligni tumori nisu uočeni na vreme, kao i odlaganja i dugi periodi čekanja na same onkološke procedure.
Katastrofalno stanje u dečijoj zaštiti i gerijatriji
Zaštitnik pacijenata je stanje u oblasti pedijatrijske dijagnostike i terapije za decu sa poremećajima u razvoju ocenio kao katastrofalno. Posebno su zabrinjavajući izveštaji koji se tiču dijagnostikovanja autizma, gde tek minimalan procenat dece uspeva da dobije tretman preko zdravstvenog osiguranja. Kritična situacija vlada i u psihijatrijskoj nezi: pacijenti kojima je neophodno bolničko lečenje se odbijaju, hospitalizovani se prevremeno otpuštaju, dok su vanbolničke usluge nedovoljne.
Sistem zakazuje i kod pacijenata sa postvirusnim oboljenjima, poput Long Kovida ili ME/CFS-a. Stacionarna nega za ove bolesnike je drastično redukovana, a specijalisti koji se bave ovom problematikom uglavnom rade privatno. Jelinek upozorava da u takvim okolnostima oboleli sve češće vide samoubistvo kao jedini izlaz.
Ozbiljne manjkavosti prisutne su i u sektoru nege starih, gde nedostaju kompletni podaci o demenciji, a medicinska nega u domovima za stare slabi zbog sve većeg nedostatka osoblja i činjenice da sve manje objekata ima stalno prisutnog lekara.
Dodatni teret za sistem predstavlja i politički sukob između pokrajina Beč i Donja Austrija. Zbog ovog spora takozvani „gostujući pacijenti“ već oko godinu i po dana masovno šalju žalbe zaštitnicima prava u obe pokrajine, suočeni sa netransparentnim i neprihvatljivo dugim listama čekanja koje su direktna posledica političkih trvenja.
