Najnoviji podaci do kojih je došao list Krone pokazuju da je sve veći broj stambenih zgrada u Beču koji u potpunosti gube svoju osnovnu namenu i pretvaraju se u apartmane za turiste. Dok se građani suočavaju sa ozbiljnim manjkom pristupačnih stanova, čitavi kvartovi postaju žrtve agresivne komercijalizacije koja stanovanje pretvara u luksuzan biznis, ostavljajući lokalno stanovništvo bez krova nad glavom.
Načelnik opštine Nojbau, Markus Rajter, izrazio je oštro negodovanje zbog ovakve situacije, naglašavajući da se ovaj problem ne dešava samo u centru grada. Od Simeringa do obale Dunavskog kanala, stambeni fond se ubrzano preknjižava u korist kratkoročnog izdavanja, što direktno utiče na drastičan skok kirija za Bečlije.
Zeleni upozoravaju na sistemsku krađu stanova
Politička grupacija Zeleni otvoreno govori o krađi stanova, ukazujući na to da svaka zgrada pretvorena u apart-hotel znači desetine porodica manje u tom delu grada. Navodi ove stranke pokazuju da gradska vlast još uvek odbija da prizna postojanje sistemskog problema u kratkoročnom iznajmljivanju, dok realnost na terenu sugeriše da Beč počinje da liči na evropske metropole koje su već poklekle pod pritiskom masovnog turizma.
Podaci koje iznosi Krone govore da se ovde ne radi o povremenom iznajmljivanju stanova dok su vlasnici na putu, već o organizovanom biznisu gde investitori kupuju čitave objekte. To iz osnova menja strukturu komšiluka, dramatično povećava nivo buke i uništava lokalnu infrastrukturu koja je namenjena stalnim stanarima, a ne prolaznim gostima.
Scenario iz Barselone kao opomena za Beč
U izveštajima se povlači direktna paralela sa Barselonom, gde su prošlog leta hiljade ljudi izašle na ulice zbog identičnog problema. Tamošnji podaci pokazuju da je pretvaranje stanova u turističke objekte dovelo do rasta kirija od neverovatnih 70 odsto u pojedinim četvrtima, čineći život u gradu praktično nemogućim za obične građane.
Činjenica da Beč još uvek nema dovoljno oštre zakonske regulative koje bi sprečile ovakvu prenamenu prostora ide direktno na ruku velikim investitorima. Dok gradska uprava formalno podstiče izgradnju subvencionisanih stanova, istovremeno se dozvoljava da postojeći stambeni fond nepovratno curi u ruke platformi za kratkoročno iznajmljivanje. To predstavlja apsurd koji građani plaćaju kroz sve skuplje mesečne zakupe.
