Za sve ljubitelje autentične štajerske kuhinje i istorijskog šarma Graca stigle su gorke vesti iz ulice Albrehtgase. Tradicionalna gostionica “Weißes Kreuz”, što u prevodu znači “Belo raspeće”, jedno od najstarijih i najomiljenijih mesta za okupljanje u gradu, definitivno zatvara svoja vrata. Ova vest je izazvala veliku tugu među lokalnim stanovništvom jer sa gastro-mape Graca nestaje institucija koja je decenijama bila sinonim za domaći ambijent, čuvenu bečku šniclu i hladno pivo nakon opuštene gradske šetnje.
Gostionica je uspešno preživela smene generacija, ekonomske krize i brze promene ugostiteljskih trendova. Sve do poslednjeg dana ostala je sasvim verna svom prepoznatljivom, tradicionalnom konceptu u samom srcu istorijskog centra.
Ipak, kombinacija savremenih ekonomskih pritisaka i specifičnih unutrašnjih okolnosti pokazala se kao preveliki teret za opstanak ovog kultnog mesta.
Birokratija, troškovi i nedostatak kadra ugasili ognjište
Iza ove radikalne odluke o stavljanju ključa u bravu ne stoji nedostatak gostiju, jer je prostor do poslednjeg trenutka bio pun vernih posetilaca i turista. Razlozi su znatno dublji i zapravo savršeno oslikavaju hronične probleme sa kojima se danas suočava celokupno austrijsko ugostiteljstvo.
Ekstremni rast operativnih troškova, koji podrazumeva drastično poskupljenje energenata, zakupnine i samih sirovina, učinio je da vođenje tradicionalnog restorana sa pristupačnim cenama postane potpuno ekonomski neodrživo. Profitne marže su se prosto istopile pod nezapamćenim pritiskom inflacije.
Na sve to nadovezao se i hroničan nedostatak stručnog kadra na tržištu rada. Pronalaženje kuvara i konobara koji su spremni da rade vikendom i u kasnim smenama pretvorilo se u nemoguću misiju za vlasnike. Nemogućnost da se popune ove ključne pozicije direktno je uticala na smanjenje kapaciteta i stalno skraćivanje radnog vremena.
Kao konačni udarac došlo je i nezaobilazno pitanje nasledstva i odlaska u penziju. Vođenje ovakvog objekta zahteva stopostotnu posvećenost, a nakon što su dugogodišnji šefovi odlučili da se povuku, unutar porodice ali ni među stranim investitorima nije pronađen adekvatan naslednik koji je spreman da preuzme toliki rizik u trenutnoj ekonomskoj klimi.
Gubitak identiteta u istorijskom centru grada
Zatvaranje gostionice “Weißes Kreuz” ponovo je pokrenulo veoma bolnu raspravu o sudbini starog jezgra Graca. Građani i lokalni hroničari već duže vreme umereno dramatično upozoravaju na sve bržu internacionalizaciju i komercijalizaciju centra.
Na mestima gde su nekada ponosno stajale autentične štajerske kafane i stare porodične zanatske radnje, sve češće se otvaraju bezlični lanci brze hrane, moderni kafići i azijski restorani.
Mesta poput ove gostionice nisu bila važna samo zbog hrane, već su predstavljala prave stubove društvenog života gde su za istim stolom sedeli univerzitetski profesori, obični radnici i radoznali turisti. Sa njihovim nestankom, Grac nepovratno gubi deo svoje duše i onog prepoznatljivog, lokalnog identiteta. Prolaznici i stalni gosti sada tokom svojih svakodnevnih šetnji sa velikim razočaranjem posmatraju zamračene prozore lokala.
Neizvesna sudbina istorijskog prostora
Za sada ostaje potpuno nepoznato šta će se u narednom periodu dogoditi sa ovim istorijskim prostorom u ulici Albrehtgase. Iako u gradu tinja slaba nada da bi neki novi vizionarski ugostitelj mogao da preuzme objekat i udahne mu novi život pod istim imenom, realnost na surovom tržištu nekretnina sugeriše drugačiji scenario.
Prostor će se najverovatnije preurediti za neku drugu, daleko profitabilniju namenu koja nema veze sa tradicijom.
Dok se grad tiho oprašta od još jednog svog simbola, vernim posetiocima ostaju samo lepa sećanja na vrhunske specijalitete, prijatne večeri provedene u bašti i enterijer koji je bukvalno mirisao na istoriju. Gostionica “Weißes Kreuz” definitivno odlazi u legendu, ostavljajući ogromnu, praznu rupu u kulinarskom srcu Štajerske.
