Rast temperature vazduha sve ozbiljnije ugrožava normalno funkcionisanje i rad u obrazovnim ustanovama širom Austrije. Dok letnja sezona kalendarski tek počinje, školske učionice se ubrzano pretvaraju u prave toplotne zamke, a đaci i prosvetni radnici masovno prijavljuju da živa u termometru unutar školskih prostorija prelazi 30 stepeni Celzijusa, što dramatično narušava koncentraciju, opšte blagostanje i radni učinak.
Florijan Golovič, predstavnik nastavnika u Štajerskoj, upozorio je preko lista „Kleine Zeitung“ da je trenutna situacija apsolutno neprihvatljiva. On je naglasio da su najmlađi najviše pogođeni ovim problemom i otkrio da se u pojedinim školama već u jutarnjim časovima beleže temperature iznad 27 stepeni Celzijusa, zbog čega je izvođenje nastave koja zahteva fokus postalo praktično neizvodljivo.
Školske zgrade nisu spremne za klimatske promene
Stručnjaci ukazuju na to da ova problematika eskalira već godinama. Vreli dani, u kojima spoljna temperatura prelazi 30 stepeni Celzijusa, više nisu rezervisani isključivo za period letnjeg raspusta, već su sve učestaliji u mesecima kada nastava traje – u maju, junu i septembru. Veliki broj školskih objekata u Austriji jednostavno arhitektonski nije projektovan za ovakve klimatske okolnosti.
Nezadovoljstvo je sve prisutnije i među samim đacima. Štajerski državni predstavnik učenika srednjih škola, Vendelin Kramer, apostrofirao je da mnoge obrazovne ustanove imaju ogromne staklene površine i hroničan nedostatak senke. Kako bi obezbedili makar minimalno strujanje vazduha u pretoplim učionicama, učenici i nastavnici su prinuđeni da se snalaze koristeći male stoni ventilatore.
Lekari upozoravaju na pad koncentracije kod dece
Ekološki lekar Danijela Haluza sa Medicinskog univerziteta u Beču iznela je ozbiljna upozorenja u vezi sa posledicama boravka u pregrejanim prostorijama. Prema njenim rečima, mentalne sposobnosti i efikasnost počinju osetno da opadaju već kada temperatura dostigne 27 stepeni Celzijusa.
U situacijama kada unutrašnja temperatura premaši 30. podeljak, pad koncentracije postaje još drastičniji, pri čemu su deca prva na udaru ovih negativnih efekata.
Zahtevi za hitnu adaptaciju i promenu režima
Usled ovakvog stanja, đaci, prosvetari i medicinski stručnjaci uputili su zajednički apel nadležnima za preduzimanje hitnih i konkretnih koraka. Kako bi se austrijske škole što pre prilagodile i postale otporne na visoke temperature, predložen je čitav niz mera.
Među glavnim zahtevima nalaze se postavljanje sistema za osenčenje, ozelenjavanje školskih prostora, uvođenje efikasnijeg hlađenja, kao i promena u organizaciji rada prema kojoj bi se svi važniji ispiti i testiranja prebacili isključivo u hladnije, jutarnje časove.
