Transrodni centar u Insbruku suočava se sa ozbiljnim nedostatkom kapaciteta usled višegodišnjeg, oštrog rasta potražnje za savetovanjem i medicinskom podrškom. Prema podacima Austrijske radiodifuzne korporacije (ORF), u ovoj ustanovi trenutno pomoć dobija između 800 i 900 osoba, od kojih su oko jedne trećine maloletnici.
Kolike su razmere ovog trenda svedoči i podatak da se broj početnih konsultacija u centru skoro utrostručio u periodu od deset godina. Zbog toga se pacijenti sada suočavaju sa dugim listama čekanja, pa se na termin u klinici čeka i do dvanaest meseci.
Međunarodni priliv pacijenata i multidisciplinarni pristup
Ustanova u Insbruku predstavlja jednu od ključnih tačaka oslonca za ljude koji preispituju svoj rodni identitet, te privlači pacijente iz cele Austrije, ali i iz susednih zemalja – Nemačke, Švajcarske i Južnog Tirola. Specifičnost ovog centra ogleda se u bliskoj saradnji osam specijalističkih odeljenja, koja obuhvataju discipline u rasponu od psihijatrije do plastične hirurgije.
Šefica Transrodnog centra Katarina Fajl ocenjuje da ovakav pritisak na kliniku u Insbruku zapravo ogledalo sistemskih nedostataka. Ona je za ORF izjavila da trenutna situacija jasno ukazuje na problem sa deficitom adekvatnih medicinskih i savetodavnih usluga na nivou cele Austrije.
Stroge provere i uticaj digitalnog doba
Iz klinike naglašavaju da se svakom pacijentu pristupa uz detaljne medicinske i psihološke provere pre nego što se odobre mere za potvrđivanje pola, u koje spadaju hormonske terapije i operativni zahvati. Hirurške intervencije ovog tipa izvode se isključivo nad punoletnim pacijentima, dok su reverzibilne hormonske blokade primenjive još u detinjstvu. Podaci koje iznosi Fajl pokazuju da procenat onih koji zažale zbog podvrgavanja terapiji iznosi svega jedan do tri odsto.
Kao jedan od glavnih faktora za osetan porast broja pacijenata, Fajl izdvaja uticaj društvenih mreža. Prema njenim rečima, digitalne platforme donose veću društvenu otvoreniju i podstiču pojedince da hrabrije razmišljaju o svom identitetu, te mnogi kroz njih shvataju da su drugačiji nego što su ranije bili spremni da priznaju sebi.
Težak psihološki teret i značaj podrške u porodici
Proces kroz koji prolaze osobe sa rodnom disforijom praćen je izuzetno visokim nivoom patnje. Fajl upozorava da se ljudi koji se bore sa sopstvenim rodnim identitetom često suočavaju sa teškim psihičkim problemima, uključujući visoku stopu depresije i suicidalnih misli, uz opasku da to nije odluka koju bilo ko donosi olako.
U celom procesu ključnu ulogu igra neposredno okruženje. Preporučuje se da roditelji reaguju otvoreno i pruže punu podršku ukoliko dete počne da postavlja pitanja o svom identitetu ili izrazi sumnju da živi u pogrešnom telu, pri čemu su otvorena komunikacija i pravovremeno traženje stručne pomoći od presudnog značaja za mentalno zdravlje mladih.
