Najavljene izmene u penzionom sistemu za period 2027/2028. godinu, prema kojima će penzije rasti sporije od stope inflacije, i dalje izazivaju oštre polemike u javnosti. Vlada planira da, u okviru mera štednje, odustane od punog usklađivanja penzija sa troškovima života, predlažući povećanje koje je za četvrtinu procentnog poena niže od prosečne inflacije.
Ova mera bi u budžet za 2027. godinu trebalo da donese oko 280 miliona evra, dok se u 2028. godini očekuje ušteda od 270 miliona evra, što predstavlja ukupan budžetski suficit od preko pola milijarde evra.
Dok su konkretni modeli prilagođavanja još uvek predmet rasprave, predstavnici penzionera nedavno su odbili pregovore na ovu temu, insistirajući na tome da se poveća procenat za sve korisnike podjednako.
Nasuprot linearnom smanjenju, institut „Momentum“, blizak sindikatima, zalaže se za uvođenje socijalno višeslojnog sistema. Prema njihovom predlogu, penzije koje su niže od 3.000 evra pratile bi punu stopu inflacije i zabeležile rast od 3,3 odsto. Za primanja iznad ovog iznosa predviđeno je fiksno bruto povećanje od 99 evra, što bi na nivou 2027. godine značilo ukupni godišnji plus od 1.386 evra bruto.
Proračuni instituta pokazuju da bi se ovim modelom ostvarila ušteda od tačno 280 miliona evra, što odgovara primarnom cilju Vlade, dok bi istovremeno čak 82 odsto penzionera dobilo potpuno usklađivanje sa realnim troškovima života.
Posledice linearnog smanjenja i gubici za najugroženije
Ukoliko se ne primeni socijalna diferencijacija, institut „Momentum“ predviđa opšte usklađivanje penzija od 2,8 odsto za sve korisnike, što je za 0,5 procentnih poena ispod zvanične stope inflacije (3,3 odsto).
U tom scenariju, najveći teret podneli bi najugroženiji. Korisnici minimalnih penzija bi već sledeće godine izgubili 92 evra bruto, odnosno 1.288 evra na godišnjem nivou. Kod penzija od 1.000 evra zaostatak za inflacijom iznosio bi 70 evra, dok bi pojedinci sa primanjima od 5.000 evra izgubili 350 evra. Bez uvođenja socijalnih slojeva, gubici za lica sa visokim penzijama bili bi srazmerno manji.
Socijalni model kao podrška domaćoj ekonomiji
Autorka Mirijam Frauenlob naglašava da računica jasno ide u prilog socijalno diferenciranog modela, u kojem bi i minimalni i prosečni penzioneri prošli znatno bolje. Korisnik minimalne penzije sa primanjima od 1.308 evra mesečno dobio bi 91 evro bruto više u slučaju primene socijalnih slojeva nego bez njih, dok bi prosečan penzioner bio u plusu za 177 evra.
Frauenlob zaključuje da ovaj model ima i širi ekonomski značaj, s obzirom na to da penzioneri sa prosečnim primanjima od 1.527 evra sav novac troše na osnovne životne potrebe i time direktno podstiču privredu. Nasuprot njima, korisnici sa visokim penzijama od 4.000 ili 5.000 evra veći deo sredstava usmeravaju na štednju, što, prema njenim rečima, ne doprinosi očuvanju radnih mesta.
