Broj dece i mladih, pre svega tinejdžera, koji odbijaju odlazak u školu u stalnom je porastu, upozoravaju stručnjaci austrijske linije za pomoć deci i mladima „Rat auf Draht“. Dok se većina učenika suočava sa završnim ispitima na kraju školske godine, raste broj onih koji su potpuno napustili školsku klupu, što predstavlja sve veći problem za njihove porodice.
Da je reč o dugoročnom trendu potvrđuju i zvanični podaci savetovališta. Kroz roditeljsku platformu elternseite.at tokom 2025. godine zabeleženo je 77 slučajeva odbijanja škole, dok je godinu dana ranije taj broj iznosio 93. Da se pritisak ne smanjuje pokazuje i podatak da je samo u prvom kvartalu 2026. godine već registrovano 27 novih savetodavnih sesija.
Slična situacija zabeležena je i na hitnoj telefonskoj liniji 147, gde je broj poziva povodom ovog problema porastao sa 83 na 98 u 2025. godini, što predstavlja skok od oko 18 procenata na godišnjem nivou.
Vršnjačko nasilje i pritisak kao glavni okidači
Iza odluke da se izbegava škola stoje različiti faktori, ali se pojedini uzroci jasno izdvajaju kao dominantni.
„Uzroci su veoma raznovrsni, ali maltratiranje i isključenje iz društva spadaju među najčešće okidače“, objašnjava Barbara Binder, psihoterapeutkinja i savetnica na platformi elternseite.at.
Statistika jasno ukazuje da su tinejdžeri najugroženija kategorija. Na portalu elternseite.at, čak 61 prošlogodišnji slučaj odnosio se na uzrast između 11 i 18 godina. Isti trend beleži i linija 147, gde je najveća koncentracija poziva zabeležena upravo u starosnim grupama od 11 do 14 i od 15 do 18 godina.
Ključ je u ranom prepoznavanju simptoma
Stručnjaci ukazuju na to da se potpuni prekid odlaska u školu ne dešava preko noći. Prema rečima Barbare Binder, ovaj proces se razvija postepeno i pre nego što dete potpuno ispadne iz sistema, uglavnom se pojavljuju jasni znaci upozorenja.
Dok je povremena nevoljnost prema školi sasvim normalna pojava, situacija postaje kritična kada otpor potraje duže ili preraste u aktivno odbijanje.
U takvim trenucima, ključna je reakcija okoline. Birgit Satke, šefica savetodavnog tima u organizaciji „Rat auf Draht“, ističe da roditelji ne bi trebalo da primenjuju pritisak. Umesto toga, potrebno je pokrenuti dijalog, pokazati razumevanje i u saradnji sa nastavnicima raditi na pronalaženju rešenja, a ne jedni protiv drugih.
Pravo na obrazovanje kao društvena obaveza
Odbijanje škole odavno je prevazišlo okvire privatnog porodičnog problema i preraslo u društveni izazov. Iz organizacije „Rat auf Draht“ podsećaju da je pravo na obrazovanje jedno od temeljnih prava zagarantovanih Konvencijom UN o pravima deteta, te da ono predstavlja osnov za razvoj i učešće mladih u društvu.
Kroz projekat pod nazivom #starkfürkinderrechte (Snažno za prava dece), ova organizacija nastoji da podigne svest javnosti o potrebama i pravima mladih generacija. Savetodavne usluge stručnjaka dostupne su besplatno i non-stop, 24 sata dnevno, kako putem platforme elternseite.at, tako i na telefonskoj liniji 147.
