Pedesetčetvorogodišnja Aleksandra M. iz Schwaz tvrdi da zbog teške bolesti više nije sposobna za rad, ali Penzijsko osiguranje (PVA) smatra drugačije.
Ona se sada bori protiv takve odluke.
Teška svakodnevica sa hroničnom bolešću
Pre nego što se razbolela, Aleksandra M. vodila je aktivan život – bavila se sportom, planinarila i vodila sopstveni kafić. Danas, kako kaže, njen život izgleda potpuno drugačije.
Boluje od ozbiljnog hroničnog oboljenja koje joj, prema sopstvenim rečima, onemogućava i najjednostavnije aktivnosti. Navodi da joj već deset minuta kućnih poslova izaziva iscrpljenost zbog koje mora da leži ostatak dana. Otežano disanje, vrtoglavica, glavobolje i bolovi u nogama deo su njene svakodnevice, a čak i tuširanje predstavlja napor.
Dodatni problem predstavljaju pozivi iz službe za zapošljavanje, gde mora da se odaziva na termine i dostavlja dokumentaciju. Kako kaže, svaki izlazak iz kuće za nju je veliki izazov.
Dug put do dijagnoze
Zdravstveni problemi traju još od 1995. godine, kada je više puta bila na lečenju i rehabilitaciji. U to vreme, kako navodi, njeno stanje je smatrano psihičkim poremećajem. Međutim, simptomi su se vremenom pogoršavali.
Prekretnica se dogodila 2023. godine, kada je šest nedelja bila vezana za krevet. Tek tada je postavljena sumnja na ME/CFS, a pregled kod specijaliste u Kufštajnu dobila je nakon dve godine čekanja.
Konačna dijagnoza – umeren do težak oblik sindroma hroničnog umora – postavljena je u oktobru 2025. godine.
Spor sa osiguranjem
Uprkos dijagnozi, spor sa PVA nije rešen. Aleksandra M. je više puta podnosila zahteve za invalidsku penziju, ali su svi odbijeni. U međuvremenu je, prema odluci nadležnih, proglašena radno sposobnom
.Iz PVA navode da su zahtevi iz 2020. i 2023. godine razmatrani na osnovu tada dostavljenih medicinskih podataka, u kojima dijagnoza ME/CFS nije bila navedena. Tokom sudskog postupka 2024. godine, ovo pitanje je, kako ističu, dodatno analizirano od strane sudskog veštaka.
Aleksandra M. je kasnije povukla tužbe, nakon što su stručna mišljenja potvrdila odluku osiguranja.
Život sa ograničenjima
Danas živi sa oko 600 evra mesečno, što joj, kako kaže, pokriva tek osnovne troškove lečenja. Navodi da bez pomoći partnera ne bi mogla da funkcioniše.
Zbog zdravstvenog stanja više ne vozi i često joj je potrebna pratnja. Svetlo, buka i socijalni kontakti dodatno je iscrpljuju, pa većinu vremena provodi kod kuće, sa spuštenim roletnama.
